Мисија

Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ обезбеђује најбоље могуће исходе по здравље појединца породице и заједнице пружањем здравствених услуга високог квалитета и ефикасности радницима „Железнице Србије“ и члановима њихових породица а по потреби и шире на нивоу свих корисника здравствене заштите.

Визија

Установа, која је уз подршку система, свеобухватне, интегрисане, ефикасне и квалитетне здравствене заштите, кроз тимски рад, професионалано уважавање и сарадњу, лидер у очувању и унапређењу здравља појединаца, породице и заједнице радника „Железнице Србије“ и чланова њихових породица и шире на нивоу свих корисника здравствене заштите.

 

Завод данас

Људи су свакако оно најбоље чиме Завод располаже. У њему сваког радног дана у две смене ради преко 750 запослених. Више од половине има високу стручну спрему. Особље се одликује високом професионалношћу и љубазношћу. За своје сараднике – консултанте, Завод бира врхунске стручњаке, еминентне универзитетске асистенте и професоре.

Више о нама

Сваким даном настојимо да оправдамо указано поверење и држимо се онога по чему смо препознатљиви „ Све на једном месту у једном дану“.

Тимски рад је императив данашњице. Он је већ постао уобичајена пракса у савременом свету, а сличне глобалне погледе Завод настоји да следи и промовише у нашој средини.

Хуману мисију бриге о људском здрављу остварујемо на површини 3000 м2 у главној згради у Београду. У холовима испуњеним зеленилом и уз релаксирајуће мелодије са централног озвучења, пацијенти и њихови пратиоци могу несметано предахнути пре него што уђу у неку од ординација Завода. Све су комплетно опремљене апаратуром за дијагностику и терапију последње технолошке генерације. Целокупан систем подржава снажна компјутерско-информатичка мрежа која се непрестано развија и усклађује са свакодневним потребама.

Надамо се да ће мо уз Ваше поверење и подршку успети у нашим настојањима да Завод буде још опремљенији, савременији и бољи.

Настанак Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“

1882. година

И поред тога што је радницима, због честих повреда и несрећних случајева, пружана лекарска помоћ већ и током изградње пруге од 1881 године, званични почетак железничког здавства у Србији везује се за објављивање „Правилника о каси на помоћ“, првог документа којим се регулише проблематика из ове области.

1890. година

У оквиру Друштва за експлоатацију српских железница формиран је Одсек за санитетску службу. Једини документ који је Друштво штампало на српском језику је Упуство за указивање прве помоћи, аутора др Владана Ђорђевића, првог шефа санитета.

1892. година

У Нишу је формирана железничка амбуланта која брине о здрављу око 1350 радника железнице.

1895. година

Ступа на снагу „Правилник болесничког и помоћног фонда службеника Српских државних железница“.

1912-1918. година

Огроман допринос железнице и њених лекара у балканским и Првом светском рату. Само током 1912 санитетским возовима, опремљеним попут малих пољских болница, превезено је 110.000 рањеника. Пегавац који је десетковао српску војску и цивилно становништво , добрим делом је сузбијен захваљујући појави „дезинфекционих возова“.

1920. година

Саграђена је зграда железничке амбуланте и породилишта на београдском „Мостару“. Први управник зграде, која је уз стационарни део имала и операциону салу, био је професор Александар Редлих.

1922. година

Министарство саобраћаја Краљевине Југославије оснива Болеснички фонд за државно саобраћајно особље.

1933. година

Донацијом Елисије Инглис, која је боравила у Србији током Првог светског рата на челу санитетске мисије „Лондонског одбора шкотланђанских жена“, дефинитивно је завршена изградња комплекса железничке болнице на Дедињу. У њеном саставу су се налазила четири одељења:

  • Интернистичко,
  • Гинеколошко-акушерско,
  • Хируршко и
  • Педијатријско.
1947. година

Укида се Болеснички фонд и железничко здравство се укључује у општи систем здравственог осигурања.

1948. година

Због своје специфичности, здравствена служба железничара се издваја из опште државне здравствене службе и ставља под окриље Министарства железница.

1953. година

Централна железничка поликлиника мења свој назив у Здравствени дом железничара у Београду. Он преузима све амбуланте и лекарске рејоне на пругама, који су до тада пословали у саставу поликлинике.

1955. година

Здравствени дом железничара прелази на самостално финансирање сходно одлуци Савезне скупштине, има седиште у Београду и своје огранке, амбуланте опште праксе као и пружна лекарска радна места.

1959. година

Уместо пружних лекарских места опште праксе у приватним ординацијама, оснивају се железничке амбуланте опште праксе на железничким станицама.

1966. година

Оснивају се први диспанзери за медицину рада. Законом о здравственој заштити из 1968 године омогућено им је да послују као самосталне здравствене радне организације са својством правног лица.

1978. година

Ради указане потребе за организовањем специјализоване здравствене организације за здравствену заштиту радника у железничком саобраћају, оснива се Завод за здравствену заштиту радника у железничком саобраћају, као самостална радна организација са два ООУР-а, Београд и Косово Поље.

1990. година

Оснива се Завод за здравствену заштиту радника ЖТП Београд, као друштвена установа за здравство за целу територију ЈЖТП Београд.

2001. година

Од скупа малих, трошних амбуланти Завод је прерастао у моћну мрежу здравствених центара распоређених у 20 градова широм земље. Највећи су у Београду, Новом Саду и Нишу.

2009. година

Завод је променом имена оснивача, променио име у Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“. Од укупно 15.000 квадратних метара простора којим Завод располаже, већи део је комплетно реновиран. Тиме су запослени добили врхунске услове за успешан рад, а пацијенти пријатан амбијент за лечење.

Управници железничких здравствених установа у Београду

Управник Централне железничке поликлинике од 1948. до 1961. године био је др Мирко Арновљевић.

Управник Здравственог дома железничара од 1962. до 1965. године био је др Петар Лукић, специјалиста интерниста.

Управник од 1966. до 1967. године био је прим.др Крунослав Поповић, специјалиста гинеколог.

Управник од 1967. до 1968. године био је др Драгољуб Поповић, специјалиста интерниста.

Од 1969. до 1974. године вршилац дужности директора Диспанзера за медицину рада и општу медицину ЖСМЦ био је др Драгослав Мијатовић.

Од 1974. до 2004. године директор Завода за здравствену заштиту радника ЖТП-а „Београд“ био је прим.др Драгослав Мијатовић.

Од 2004. до 2013. године директор Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ била је прим.др. Љиљана Шевић.

Од 2013. године директор Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ је прим. др. Владо Батножић.

Управници железничких здравствених установа у Београду

Управник Централне железничке поликлинике од 1948. до 1961. године био је др Мирко Арновљевић.

Управник Здравственог дома железничара од 1962. до 1965. године био је др Петар Лукић, специјалиста интерниста.

Управник од 1966. до 1967. године био је прим.др Крунослав Поповић, специјалиста гинеколог.

Управник од 1967. до 1968. године био је др Драгољуб Поповић, специјалиста интерниста.

Од 1969. до 1974. године вршилац дужности директора Диспанзера за медицину рада и општу медицину ЖСМЦ био је др Драгослав Мијатовић.

Од 1974. до 2004. године директор Завода за здравствену заштиту радника ЖТП-а „Београд“ био је прим.др Драгослав Мијатовић.

Од 2004. до 2013. године директор Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ била је прим.др. Љиљана Шевић.

Од 2013. године директор Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ је прим. др. Владо Батножић.

Управљачка структура

УПРАВНИ ОДБОР

Др Дражен Јелача – председник
Др Стефан Игњатовић – члан
Прим.др Горан Поднар – члан

НАДЗОРНИ ОДБОР

Нађа Баранин – председник
Др Синиша Вучић – члан
Прим.др Љубомир Игњатовић – члан

 

ДИРЕКТОР

Прим. др Владо Батножић

ПОМОЋНИЦИ ДИРЕКТОРА

Др Мирослав Репац – пом. директора за орг.део Нови СадДр Слободанка Миловановић – пом. директора за орг.део Ниш

Мр.осц Милан Андоновски – пом.директора за немедицински део

 

 

Сами смо одговорни за своје здравље

Наступио је тренутак када се сво богатство нашег пословног система и људског потенцијала мора ставити на папир и отргнути од заборава, када се морају презентовати визије будућности и назначити носиоци тог грандиозног пројекта на прекретници између три века.Железнички саобраћај у Србији развијао се током три века у току од тринаест деценија кроз периоде ратних олујних година, кроз периоде поратних година обнова, кроз борбу железничких раднка за остварење социјалних права и слобода у капиталистичком периоду, а у току последње тринаест деценија кроз период устанка и социјалистичке револуције, наставлјајући преко година обнове пут у самоуправно друштво, преко социјалистичког па све до данашњих демократских и слободних права савременог друштва. Кроз три века, здравствени радници воде бригу о запосленима на Железници, чинећи њихову животну и радну ефикасност успешнијом. Железничко здравство у Србији, у дугом периоду свога развоја, пратећи све друштвене промене и развој српске железнице, пролазило је кроз више фаза. Последње две деценије у оквиру демократског друшвеног уређења боримо се са свим препрекама како би остварили савременост у раду и пратили нове савремене токове

Прим. др Владо Батножић

Е-маил

Телефон

Biohemijska laboratorija:
011 2686 155 lokal 141
Glavni laboratorijski tehničar:
011 2686 155 lokal 141

064 860 78 03

Радно време

Радним данима:
07 – 20 часова

Други начини заказивања

Преко апликације “Мој доктор”

Позивом Националног кол центра Министарства здравља на број телефона 011/362-0000